Moje iskustvo od prvog nalaza 2022. do danas – šta sam tada pogrešno razumeo, šta sam promenio, gde sam posustao i šta danas mogu, a šta ne mogu da zaključim iz svoje priče.
Autor: Nikola Jovanović, 35 godina, Beograd
Ovaj tekst predstavlja lično iskustvo autora i služi u informativne svrhe. Ne predstavlja medicinski savet, dijagnozu niti zamenu za individualnu procenu zdravstvenog stručnjaka.
Početkom 2022. prvi put sam na nalazu video insulin i HOMA. Nisam zapravo razumeo šta gledam. Glukoza mi nije delovala naročito zabrinjavajuće, a odjednom sam čitao o insulinskoj rezistenciji, dijabetesu, ugljenim hidratima, HOMA indeksu i lekovima.
Najviše me je zbunjivalo kako glukoza može da mi ne deluje posebno visoko, dok sam insulin na nalazu tada doživljavao kao visok i pokušavao da razumem kako se to uklapa u priču o insulinskoj rezistenciji.
Insulinska rezistencija znači da ćelije u mišićima, masnom tkivu i jetri ne odgovaraju na insulin onako kako bi trebalo. Kod nekih ljudi pankreas može neko vreme da luči više insulina i tako delimično nadoknađuje slabiji odgovor tkiva, pa glukoza još ne mora biti u opsegu predijabetesa ili dijabetesa.
Meni je trebalo dosta vremena da prestanem sve to da posmatram kao jedan broj, jednu zabranu, jedan uzrok i jedno rešenje. Ova priča prati šta mi se stvarno događalo od 2022. do danas: početnu zbunjenost, pogrešna tumačenja, promene koje sam pokušavao da napravim, terapiju, kilažu, period kada sam krenuo unazad i kontrole kroz godine – ali i ono što danas mogu, a šta ne mogu, pošteno da zaključim iz svog iskustva.
Šta je insulinska rezistencija i šta sam prvo pogrešno razumeo
Moj prvi problem nije bio samo to što nisam znao šta znači HOMA. U glavi sam vrlo brzo spojio insulin, insulinsku rezistenciju, dijabetes, ugljene hidrate i lekove u jednu zastrašujuću priču.
Tek kasnije sam počeo da razdvajam stvari koje tada nisam razlikovao.
Medicinski kontekst: Insulinska rezistencija znači da ćelije u mišićima, masnom tkivu i jetri slabije odgovaraju na insulin. Zbog toga pankreas kod nekih ljudi može da luči više insulina kako bi održao glukozu u krvi u odgovarajućem opsegu.
Insulin i glukoza nisu ista stvar
Medicinski kontekst: Glukoza je šećer koji cirkuliše krvlju. Insulin je hormon koji učestvuje u regulaciji glukoze i pomaže njen ulazak u određena tkiva.
Zato slabiji odgovor tkiva na insulin i količina glukoze u krvi nisu ista stvar. Jedna vrednost glukoze sama po sebi ne opisuje celu priču o tome kako telo odgovara na insulin.
Meni je upravo to bilo nejasno. Video sam insulin na nalazu, glukoza mi nije izgledala posebno problematično i nisam razumeo kako obe stvari mogu da budu deo iste priče.
Tada još nisam razumeo ni šta zapravo znači kada je insulin povišen.
Insulinska rezistencija nije isto što i predijabetes ili dijabetes
Tada sam praktično spojio insulinsku rezistenciju i dijabetes u isti problem.
Medicinski kontekst: Insulinska rezistencija, predijabetes i dijabetes nisu različiti nazivi za isto stanje. Predijabetes i dijabetes određuju se prema standardizovanim kriterijumima zasnovanim na glukozi i/ili HbA1c, a ne na osnovu HOMA ili same vrednosti insulina.
To ne znači da insulinska rezistencija nije važna niti da jedna urednija vrednost glukoze isključuje problem sa odgovorom na insulin. Znači samo da nisam trebalo da iz izraza „insulinska rezistencija“ odmah izvedem zaključak: „imam dijabetes“.
U glavi sam tada napravio mnogo jednostavniju priču nego što stvarnost dozvoljava. Upravo iz te zabune je počeo ostatak mog iskustva.
Simptomi insulinske rezistencije: kako je počelo kod mene
Kod mene nije postojao jedan jasan simptom koji bi odmah ukazao na insulinsku rezistenciju. Pre prvog nalaza postojalo je nekoliko stvari koje sam primećivao, ali ih tada nisam povezivao sa tim problemom.
Kako je moj život izgledao pre nego što je insulin uopšte postao tema
Početkom januara 2022. imao sam oko 108 kilograma na približno 182 centimetra visine. Maksimum koji pamtim iz tog perioda bio je oko 109 kilograma.
Radio sam kancelarijski posao i veliki deo dana provodio sedeći. Nisam trenirao, a procena mi je da sam tada pravio oko 3.000–4.000 koraka dnevno. Spavao sam uglavnom šest do šest i po sati.
Ni ishranu tada nisam doživljavao kao neku katastrofu. Često bih preskočio doručak, popio kafu, pa oko deset ili jedanaest pojeo burek ili neko drugo pecivo — ili ništa. Ručak je često bio kasan i veći, a uveče sendvič, ono što ostane od ručka ili dostava. Sok sam pio nekoliko puta nedeljno.
Često sam praktično imao dva velika obroka umesto uređenijeg rasporeda.
Danas mi više deluje da sam imao dosta sitnih loših navika koje su se sabirale. Ne mogu iz toga da izdvojim jednu i kažem da je baš ona izazvala insulinsku rezistenciju. Ovako je jednostavno izgledao moj život u tom periodu.
Šta sam primećivao pre prvog nalaza
„Nije bio jedan filmski trenutak.“
Nisam imao jedan simptom zbog kog sam pomislio: sigurno imam neku bolest.
Primećivao sam da mi je kilaža otišla previsoko, da mi je kondicija lošija i da posle nekih većih obroka umem da budem baš pospan. Imao sam i osećaj da kilograme skidam teže nego što očekujem.
Ali moje objašnjenje tada je bilo mnogo jednostavnije: ugojio sam se, ne spavam dovoljno, jedem previše i premalo se krećem.
Nisam te stvari tada posmatrao kao „simptome insulinske rezistencije“.
Zašto simptomi sami nisu mogli da mi daju odgovor
Ono što sam osećao bilo je stvarno, ali nijedna od tih stvari sama po sebi nije mogla da mi kaže da imam insulinsku rezistenciju.
Pospanost posle velikog obroka nije dokaz insulinske rezistencije. Ni višak kilograma, lošija kondicija ili osećaj da teže mršavim ne postavljaju dijagnozu.
Medicinski kontekst: Ljudi sa insulinskom rezistencijom i predijabetesom često nemaju jasne simptome.
Zbog toga ni odsustvo nekog dramatičnog simptoma samo po sebi ne rešava pitanje da li problem postoji.
U mom slučaju to je značilo da iz onoga što osećam nisam mogao pouzdano da zaključim šta se dešava.
Zašto sam ipak odlučio da uradim analize
Dijabetes postoji u porodici i to mi je bio dodatni razlog za brigu.
Najviše me je plašilo da možda idem ka dijabetesu.
Zbog kilaže, porodične istorije i želje da proverim gde sam pre nego što ozbiljnije krenem da mršavim, pitao sam lekara opšte prakse šta ima smisla da proverim.
Test na insulinsku rezistenciju: moj prvi nalaz
Medicinski kontekst: Ne postoji jedan univerzalni rutinski test kojim se kod svakoga jednostavno „potvrđuje“ insulinska rezistencija. Zdravstveni radnici često ni ne rade direktno testiranje insulinske rezistencije, a takvi testovi se prvenstveno koriste u istraživanjima.
Kada sam dobio prvi nalaz, brojeve sam video, ali nisam znao kako da ih povežem.
Čega se sećam sa prvog nalaza
Prvi nalaz iz ovog perioda bio je, koliko se sećam, 7. februara 2022.
Vrednosti su bile:
- glukoza natašte: 5,4 mmol/L
- insulin natašte: 21,8 µIU/mL
- HOMA: oko 5,2
- HbA1c: 5,6%
- trigliceridi: 2,1 mmol/L
- HDL: 0,98 mmol/L
- LDL: 3,4 mmol/L
- ALT: oko 49 U/L
„Video sam insulin i HOMA i odmah sam pomislio da sam mnogo bolesniji nego što sam se osećao.“
Najviše me je zbunjivalo to što mi glukoza nije delovala posebno visoko, dok sam insulin na nalazu tada doživljavao kao visok. Nisam razumeo kako se te dve stvari uklapaju u priču o insulinskoj rezistenciji.
Medicinski kontekst: Kod osoba koje nisu trudne, predijabetes obuhvata HbA1c 5,7–6,4%, glukozu natašte 5,6–6,9 mmol/L ili dvočasovnu glukozu 7,8–11,0 mmol/L tokom 75-g OGTT-a.
Moje tadašnje vrednosti glukoze natašte 5,4 mmol/L i HbA1c 5,6% same po sebi nisu bile u tim opsezima. To nije kompletna retroaktivna klinička procena i iz te dve vrednosti se ne može zaključiti šta sam ukupno imao ili nisam imao.
Meni je ta razlika bila važna jer sam u početku praktično spojio insulinsku rezistenciju, predijabetes i dijabetes u jednu stvar.
„Insulin visok šta znači“: kako me je Google prvo dodatno zbunio
Prva Google pretraga bila mi je tačno:
„insulin visok šta znači“
Posle toga mi nije bilo mnogo jasnije.
Nailazio sam na potpuno različite poruke. Negde je HOMA izgledao kao presudan broj, negde mnogo manje važan. Na jednom mestu ugljeni hidrati su delovali skoro kao nešto što treba potpuno izbaciti, na drugom ne.
Nisam tada imao dovoljno znanja da procenim šta od toga ima smisla, šta je previše pojednostavljeno, a šta uopšte važi za moj slučaj.
Od jednog nalaza vrlo brzo sam stigao do mnogo više pojmova, ali ne i do mnogo više razumevanja.
Ko mi je prvi rekao da se radi o insulinskoj rezistenciji
Endokrinolog je bio prvi koji je moje rezultate stavio u širi kontekst hiperinsulinemije, insulinske rezistencije i ostalih nalaza.
Ne pamtim njegove reči dovoljno precizno da bih ih stavljao u navodnike.
Ono što sam ja tada razumeo bilo je otprilike: lučim previše insulina i, ako ništa ne promenim, dobiću dijabetes.
To je bilo moje tadašnje pojednostavljeno tumačenje, ne doslovna rečenica lekara i ne zaključak koji danas tako formulišem.
Šta sam tada čuo, a šta sam danas shvatio drugačije
U prvim danima gotovo sam poistovetio insulinsku rezistenciju sa dijabetesom.
HOMA sam počeo da doživljavam kao broj koji će mi reći koliko je sve „loše“, a hranu sam vrlo brzo počeo da delim na ono što „sme“ i ono što „ne sme“.
Hleb, krompir i pirinač postali su mi sumnjivi. Čak sam počeo da se pitam i za voće.
„Verovao sam da svaki put kad mi se jede slatko to znači da mi je insulin poludeo.“
To je bilo moje tadašnje verovanje, ne medicinsko pravilo. Želja za slatkim sama po sebi ne dokazuje ni povišen insulin ni insulinsku rezistenciju.
Nekoliko meseci kasnije tražio sam drugo mišljenje. Drugi lekar je, koliko pamtim, manje naglašavao HOMA kao izolovan broj, a više težinu, glikemiju, lipide i širu dugoročnu sliku.
Tek tada sam polako prestajao da tražim jedan broj koji će mi objasniti sve.
HOMA-IR: broj koji me je najviše uplašio
Od svih brojeva na prvom nalazu, najviše sam se zakačio za HOMA. Prvi HOMA koji sam zabeležio za februar 2022. bio je oko 5,2.
Nisam znao šta taj broj stvarno znači ni kako treba da ga tumačim.
Šta je HOMA-IR i zašto sam se baš za taj broj zakačio
HOMA je model zasnovan na vrednostima glukoze i insulina natašte koji se koristi za procenu insulinske rezistencije i funkcije beta ćelija.
U mojoj priči važan je HOMA-IR — procena insulinske rezistencije zasnovana na glukozi i insulinu natašte.
Meni taj broj tada nije izgledao kao procena. Doživljavao sam ga mnogo apsolutnije.
Video sam oko 5,2 i odmah želeo da znam gde je granica: koliko je „dobro“, koliko je „loše“ i od koje cifre čovek više nije zdrav.
Kako sam tada tumačio HOMA-IR
„Mislio sam da je HOMA broj kao temperatura: ispod neke cifre zdrav, preko nje bolest.“
To je bilo moje tadašnje shvatanje.
Medicinski kontekst: Ne postoji jedna univerzalna HOMA-IR granica koja može da se primeni na sve ljude i sve populacije. Objavljeni pragovi razlikuju se između studija i populacija.
Zato moja tadašnja logika — jedna cifra ispod koje si zdrav i iznad koje imaš insulinsku rezistenciju — nije bila dobar način da razumem taj rezultat.
Kako se moj HOMA menjao kroz godine
Kroz sledeće kontrole moj HOMA je izgledao ovako:
februar 2022. — oko 5,2
jun 2022. — oko 3,5
novembar 2023. — oko 2,7
jul 2025. — oko 2,4
avgust 2026. — oko 2,6
Na početku sam skoro svaki pomak tog broja doživljavao kao ocenu: niže znači da mi ide bolje, više znači da mi ide gore.
Vremenom sam prestao tako da ga gledam. U istom periodu menjali su se telesna masa, ishrana, hodanje, trening, san, svakodnevna rutina i terapija, pa iz ovog niza ne mogu da izdvojim jednu stvar i kažem da je baš ona napravila promenu HOMA.
Zašto jedan HOMA nije mogao da mi objasni celu priču
Na početku sam od jednog broja očekivao presudu.
Kasnije sam počeo da ga posmatram kao samo jedan deo šire slike — zajedno sa glukozom, HbA1c, lipidima, telesnom masom i promenama kroz vreme.
HOMA mi je ostao važan deo priče, ali sam prestao da očekujem da mi sam objasni sve.
OGTT sa insulinemijom: kako je izgledao moj test
HOMA nije bio jedina provera koju sam radio u tom periodu. Nekoliko dana nakon prvog nalaza uradio sam OGTT tokom kog su mi u više vremenskih tačaka merili i glukozu i insulin.
Kako je izgledao test koji sam radio
OGTT sam radio 18. februara 2022.
Došao sam natašte, uzet mi je početni uzorak, zatim sam popio rastvor glukoze. Posle toga su mi ponovo merili glukozu i insulin nakon 60 i 120 minuta.
Medicinski kontekst: OGTT je oralni test opterećenja glukozom kojim se prati kako se glukoza menja nakon standardizovanog glukoznog opterećenja. U standardnim kriterijumima za predijabetes i dijabetes kod osoba koje nisu trudne koristi se 75-g OGTT i dvočasovna vrednost glukoze u plazmi.
Moj test je uključivao i merenje insulina na 0, 60. i 120. minutu. Ne postoje univerzalni dijagnostički pragovi insulina u 60. ili 120. minutu koji se koriste za postavljanje dijagnoze predijabetesa ili dijabetesa.
Moje vrednosti na 0, 60. i 120. minutu
0 minuta — glukoza: 5,3 mmol/L; insulin: 20,6 µIU/mL
60 minuta — glukoza: 8,8 mmol/L; insulin: 124 µIU/mL
120 minuta — glukoza: 6,7 mmol/L; insulin: 78 µIU/mL
To su bile vrednosti sa mog tadašnjeg testa. Danas ne pokušavam da insulin u 60. ili 120. minutu sam svrstavam u „normalno“, „visoko“ ili „patološko“ na osnovu jedne univerzalne granice.
Kako sam se osećao tokom testa
Rastvor mi nije prijao. Posle njega mi je bilo blago muka, a negde oko prvog sata bio sam pospan.
Test sam završio bez ozbiljnijeg problema.
Tada nisam znao zbog čega sam se tako osećao, a ni danas mučninu ili pospanost ne vezujem za neku konkretnu vrednost glukoze ili insulina.
Šta danas ne pokušavam da zaključim iz tog jednog testa
Tada sam želeo da iz svakog broja dobijem što jasniji odgovor.
Danas ne pokušavam da iz insulina 124 u 60. minutu ili 78 u 120. minutu samostalno zaključim koliki je bio „stepen“ moje insulinske rezistencije. Ne pokušavam ni da pospanost tokom testa pretvorim u dokaz da je određena vrednost nešto izazvala.
Taj OGTT mi je važan kao deo onoga što se kod mene proveravalo u februaru 2022. Pokazuje kako su tada izgledale glukoza i insulin tokom testa koji sam radio, ali ga danas ne posmatram kao jednu konačnu presudu o svemu što mi se tada dešavalo.
Lečenje insulinske rezistencije: šta je meni preporučeno
Posle nalaza, razgovora sa endokrinologom i dodatnog testiranja, više nisam razmišljao samo o tome šta brojevi znače. Sledeće pitanje bilo je mnogo praktičnije: šta sada treba da menjam?
Šta mi je endokrinolog preporučio
Preporuke koje sam tada dobio odnosile su se na smanjenje telesne mase, redovnije obroke, promene u ishrani, više kretanja i propisanu terapiju.
Ja to nisam doživeo kao nekoliko stvari koje treba postepeno da uklopim u svakodnevni život.
Doživeo sam kao da moram odmah da promenim sve.
Kako je izgledao moj početak sa metforminom
U februaru 2022. endokrinolog mi je propisao metformin sa produženim oslobađanjem.
U prvih desetak dana nakon što sam počeo terapiju imao sam nadutost i mekšu stolicu. Kasnije su se te tegobe smirile.
Medicinski kontekst: Gastrointestinalne neželjene reakcije poznate su pri započinjanju terapije metforminom sa produženim oslobađanjem.
Ne mogu da kažem da je baš metformin sigurno bio uzrok mojih tegoba.
Terapija mi je kasnije prilagođavana.
Tokom 2024. endokrinolog je procenio da terapiju prekinem. Od tada za ovu temu ne uzimam terapiju.
Zašto sam pokušao da promenim sve odjednom
Posle nalaza nisam samo počeo terapiju.
Smanjio sam slatkiše i pekaru, prestao da pijem zaslađena pića tokom radne nedelje, smanjio hleb, pokušao da uredim obroke i krenuo više da hodam.
Ali vrlo brzo sam otišao mnogo dalje od toga.
Počeo sam da razmišljam o skoro svakom ugljenom hidratu kao o potencijalnom problemu i pokušavao da budem mnogo stroži nego što sam realno mogao dugo da izdržim.
„Prvih deset dana ponašao sam se kao da će me jedna kriška hleba vratiti na početak.“
To je bio moj tadašnji odgovor na strah i želju da što pre „popravim“ nalaze, a ne medicinska preporuka da hleb ne sme da se jede kod insulinske rezistencije.
Vrlo brzo sam shvatio da takav pristup ne mogu normalno da održavam.
Zašto danas ne mogu da izdvojim jednu stvar koja je „uspela“
Kada sam kasnije video drugačije rezultate, prirodno mi je bilo da pokušam da pronađem jednu stvar koja je napravila najveću razliku.
Ali nisam menjao jednu stvar.
U istim ili preklapajućim periodima menjali su se telesna masa, količina i izbor hrane, raspored obroka, zaslađena pića, hodanje, trening, san, svakodnevna rutina i metformin.
Zato mogu da kažem šta sam radio i kako su se nalazi menjali kroz vreme, ali iz svog slučaja ne mogu da izdvojim jednu promenu i kažem da je ona dokazano napravila rezultat.
Priča je jednostavno bila mnogo manje uredna od toga.
Ishrana kod insulinske rezistencije: šta sam stvarno jeo
Najveća razlika između plana na papiru i mog stvarnog života najbolje se videla kroz hranu. Pre nalaza nisam imao neki poseban sistem, posle nalaza sam na kratko napravio previše pravila, a tek kasnije sam došao do obrasca koji sam mogao stvarno da održavam.
Kako sam jeo pre nego što sam počeo da menjam navike
Jedan tipičan radni dan tada je često izgledao otprilike ovako:
oko 07:00 — kafa, najčešće bez hrane
oko 10:30 — pita (burek) ili drugo pecivo ili ništa
oko 15:30 — veći ručak: približno 200–250 g mesa, krompir ili testenina i 3–4 kriške hleba
oko 18:00 — nešto slatko
oko 21:30 — sendvič, ostaci ručka ili dostava
Tokom dana sam pio jednu do dve kafe, vodu i povremeno zaslađeno piće.
Nije svaki dan bio identičan, ali obrazac je često bio sličan: dugo ne jedem, onda stignem do obroka veoma gladan, dosta hrane ostane za kasnije u danu, a kada nemam ništa spremno, uzmem ono što mi je najlakše.
Danas taj period ne gledam kao dokaz da je jedna konkretna namirnica izazvala insulinsku rezistenciju. To je jednostavno bio način na koji sam tada uglavnom jeo.
Zašto sam u početku otišao predaleko sa ugljenim hidratima
Posle nalaza počeo sam da smanjujem hleb i izbegavam pekaru, ali sam vrlo brzo postao sumnjičav i prema krompiru, pirinču, pa čak i voću.
U glavi sam napravio mnogo jednostavnije pravilo: što manje ugljenih hidrata, to bolje.
Pokušao sam veoma restriktivno i nisam mogao dugo tako da funkcionišem. Hrana mi je zauzimala previše prostora u glavi, a svaki obrok je počeo da liči na proveru da li sam nešto „pokvario“.
Medicinski kontekst: Ne postoji jedna idealna raspodela ugljenih hidrata, proteina i masti koja odgovara svima. Obrazac ishrane treba individualizovati prema navikama, preferencijama i metaboličkim ciljevima.
Meni je praktično najvažnije bilo da prestanem da tražim sistem u kome je svaka namirnica ili „dobra“ ili „zabranjena“.
Kako je kasnije izgledao jedan običan dan
Kasnije je jedan običan radni dan često izgledao ovako:
oko 08:00 — jaja, jogurt i hleb ili ovsene pahuljice sa jogurtom
oko 13:30–14:00 — meso ili riba, velika salata i krompir, pirinač ili hleb
oko 17:00 — voće ili jogurt ako sam gladan
oko 20:00 — lakša večera, često sir, jaja ili piletina uz povrće
Najčešće sam pio vodu i kafu, a zaslađena pića su postala retka.
To nije bio jelovnik koji sam pratio gram po gram. Bio je to obrazac u koji sam se najčešće vraćao.
Tokom 2022. kratko sam radio i sa nutricionistom. Najviše su mi koristili konkretni primeri obroka i porcije koje mogu da zamislim u stvarnom životu. Mnogo manje mi je odgovarao previše precizan plan koji nisam mogao svaki put da uklopim u posao i svakodnevicu.
Šta se dešavalo kada život nije išao po planu
Na papiru je bilo mnogo lakše nego u stvarnom danu.
„Na papiru sam imao spreman ručak. U praksi mi sastanak traje do šest, dođem kući gladan kao vuk i poručim dve stvari koje mi uopšte nisu bile u planu.“
Dostava uveče mi je posebno bila problem kada imam mnogo posla i ništa spremno kod kuće.
Ni vikendi, restorani i porodična okupljanja nisu izgledali kao plan ishrane.
U restoranu danas uglavnom biram ono što mi se jede, ali pokušavam da ne stignem potpuno gladan.
Na slavi jedem ono što ima. Ne nosim posebnu „hranu za insulinsku rezistenciju“ i ne pokušavam da probam sva tri kolača samo zato što su tu.
Nekad su doručak i ručak sasvim uobičajeni, a večera opuštenija. Nekad pojedem picu, kolač ili nešto iz pekare.
Vremenom mi je postalo važnije šta radim većinu vremena nego da svaki pojedinačni obrok izgleda savršeno.
Šta sam zadržao, a šta sam prestao da radim
Zadržao sam redovnije obroke, više vode, manje zaslađenih pića, manje impulsivne pekare, više planiranja i povrće uz glavne obroke.
Prestao sam da pokušavam da skoro potpuno izbacim ugljene hidrate i da svaku krišku hleba posmatram kao problem.
Nestao je i veliki deo „sme / ne sme“ razmišljanja.
Najvažnija promena u mom odnosu prema hrani možda je najbolje stala u jednu rečenicu:
„Pokušao sam da budem savršen umesto da budem dosledan.“
To ne znači da danas svaki dan jedem isto ili da mi sve uspeva. Znači samo da sam prestao da pravim plan koji funkcioniše jedino kada je život savršen.
Insulinska rezistencija i mršavljenje: kilaža nije išla pravom linijom
Kada se danas pogledaju samo početak i sadašnja kilaža, lako bi moglo da izgleda kao da je sve išlo postepeno naniže.
Nije.
Bilo je perioda kada je kilaža padala, zatim stajala, pa ponovo rasla. Tek kada pogledam celu putanju od 2022. do danas vidi se koliko je priča zapravo bila neuredna.
Kako se moja kilaža menjala od 2022. do danas
Moja kilaža kroz godine izgledala je ovako:
početak januara 2022. — 108,4 kg
maksimum u tom periodu — oko 109 kg
jun 2022. — oko 101 kg
oktobar 2022. — 98,5 kg
april 2023. — 102,5 kg
novembar 2023. — 95,8 kg
mart 2024. — oko 94 kg
septembar 2024. — oko 96 kg
jul 2025. — 91,8 kg
septembar 2026. — oko 92–93 kg
U septembru 2026. imao sam 92,6 kg.
Dakle, nije bilo 108 kilograma, pa svaki mesec malo manje sve do 92.
Bilo je spuštanja ispod 100, vraćanja iznad 102, ponovnog pada, pa još manjih oscilacija kasnije.
Jedan od prvih trenutaka kada sam stvarno primetio napredak bio je sasvim običan:
„Kad sam prvi put zakopčao pantalone koje nisam mogao skoro godinu dana.“
Šta sam promenio u kretanju i treningu
Na početku sam pravio otprilike 3.000–4.000 koraka dnevno i nisam trenirao.
Tokom februara i marta 2022. počeo sam više da hodam. Kasnije sam u boljim periodima dolazio do približno 7.000–9.000 koraka dnevno.
Teretanu sam ozbiljnije ubacio kasnije tokom 2022. Kada mi je rutina bila dobra, trenirao sam dva do tri puta nedeljno.
Danas uglavnom pokušavam da ostanem na oko 7.000–9.000 koraka većinu dana, a u teretanu odem približno dva puta nedeljno kada posao dozvoli.
To je jednostavno način na koji se moja rutina promenila; ne znači da su isti brojevi prava mera za svakoga sa insulinskom rezistencijom.
Period kada sam ponovo krenuo unazad
U oktobru 2022. bio sam na 98,5 kg.
Onda se početkom 2023. rutina polako promenila.
Manje sam trenirao, manje planirao hranu, češće naručivao dostavu i kasnije odlazio na spavanje.
Nije postojao jedan veliki trenutak u kome sam odlučio da odustanem.
„Nije bilo da sam jednog dana odustao. Samo sam svakog dana pravio po jednu malu glupost i posle tri meseca shvatio gde sam.“
Do aprila 2023. bio sam ponovo na 102,5 kg.
Kod mene se taj povratak nije desio kroz jedan veliki događaj, već kroz niz običnih dana u kojima se rutina malo po malo menjala.
Kako sam se vratio bez novog „savršenog plana“
Ovog puta nisam pokušao da napravim još deset novih pravila.
Vratio sam se stvarima koje sam već znao da mogu realno da održavam: više hodanja, trening kada mogu, redovniji obroci, manje dostave kada uspem da planiram i manje razmišljanja po principu „ili savršeno ili ništa“.
Posle 102,5 kg u aprilu 2023. kilaža je ponovo krenula naniže, ali ni taj period nije bio pravolinijski. Do novembra sam bio na 95,8 kg, u martu 2024. oko 94 kg, a u septembru iste godine ponovo oko 96 kg. Kasnije sam se spustio na 91,8 kg u julu 2025, a u septembru 2026. bio oko 92–93 kg.
Zato svoj odnos sa mršavljenjem danas ne svodim na jedan savršen period. Mnogo realnije mi je da ga gledam kao godine u kojima sam nekad bio dosledniji, nekad manje, nekad vraćao deo kilograma, pa se ponovo vraćao rutini.
Vrednosti i kontrole kroz više od četiri godine
Na početku sam svaki nalaz gledao skoro kao presudu. Kasnije mi je postalo važnije da vidim kako se više vrednosti menjaju kroz vreme, umesto da se zakačim za jedan broj sa jedne kontrole.
Kontrole koje sam beležio kroz naredne godine izgledale su ovako.
Jun 2022: prvi rezultati koje sam doživeo kao veliki pomak
U junu 2022. vrednosti su bile:
- glukoza natašte: 5,1 mmol/L
- insulin natašte: 15,4 µIU/mL
- HOMA: oko 3,5
- HbA1c: 5,4%
- trigliceridi: oko 1,6 mmol/L
- telesna masa: oko 101 kg
Tada sam koristio metformin i u tom periodu hodao približno 7.000 koraka dnevno.
Brojevi su bili drugačiji nego u februaru i ja sam ih doživeo kao veliki pomak.
„Skoro sam rešio stvar.“
Danas znam da je taj zaključak bio preuranjen. Do tog trenutka nisam promenio samo jednu stvar — menjali su se telesna masa, ishrana, kretanje, rutina i terapija — pa iz te kontrole ne mogu da izdvojim šta je napravilo koji deo promene.
Novembar 2023: bolji brojevi posle perioda vraćanja unazad
Kontrola iz novembra 2023. došla je posle perioda u kome mi se početkom te godine rutina polako raspala i telesna masa ponovo porasla.
Tada sam imao:
- glukozu natašte: 5,0 mmol/L
- insulin natašte: 12,1 µIU/mL
- HOMA: oko 2,7
- HbA1c: 5,3%
- telesnu masu: 95,8 kg
Još sam koristio metformin, a u tom periodu sam ponovo više hodao i trenirao.
Ovu kontrolu više nisam doživeo kao dokaz da je priča završena. Više mi je značilo to što sam mogao da je stavim pored ranijih rezultata i vidim kako se slika menjala kroz vreme.
Kontrole 2025. i 2026.
Tokom 2024. endokrinolog je procenio da terapiju prekinem.
U julu 2025, kada više nisam uzimao metformin, vrednosti su bile:
- glukoza natašte: 5,0 mmol/L
- insulin natašte: 10,8 µIU/mL
- HOMA: oko 2,4
- HbA1c: 5,2%
- telesna masa: 91,8 kg
U avgustu 2026. imao sam:
- glukozu natašte: 5,1 mmol/L
- insulin natašte: 11,5 µIU/mL
- HOMA: oko 2,6
- HbA1c: 5,3%
- telesnu masu: oko 92,5 kg
Ni tada nisam bio na terapiji za ovu temu.
Ni kasnije vrednosti nisu nastavile da se pomeraju samo naniže. Od 2025. do 2026. insulin, HOMA, HbA1c i telesna masa bili su malo viši nego na prethodnoj kontroli. To mi je još jedan razlog da kontrole danas gledam kao niz kroz vreme, a ne kao takmičenje u tome da svaki sledeći broj mora biti manji.
Šta se kroz više od četiri godine promenilo, a šta iz tih brojeva ne mogu da dokažem
Kada pogledam period od februara 2022. do avgusta 2026, slika nije ista kao na početku.
Kroz te godine menjali su se telesna masa, insulin natašte, HOMA, HbA1c, trigliceridi na kontrolama na kojima ih imam, moja svakodnevna rutina i terapijski status.
Ali istovremeno su se menjali i ishrana, kretanje, trening, san i druge navike. Metformin sam jedno vreme koristio, a kasnije je terapija prekinuta.
Zato mogu da pokažem kako su se moji nalazi menjali kroz četiri godine, ali iz svoje priče ne mogu da utvrdim koliko su lek, mršavljenje, ishrana, kretanje ili bilo koja pojedinačna navika doprineli tim promenama.
Najveća razlika u odnosu na početak je možda u tome kako ih danas gledam: više ne tražim jednu cifru koja će mi reći celu priču.
Da li je insulinska rezistencija izlečiva?
Da me danas neko pita da li sam izlečio insulinsku rezistenciju, ne bih tako opisao svoju priču.
Insulinska rezistencija može da se menja i poboljša kroz vreme, ali jednu HOMA vrednost ili jednu kontrolu ne doživljavam kao potvrdu da je priča završena.
Šta mogu da kažem o svom stanju danas
Danas imam znatno manju telesnu masu nego početkom 2022, a više laboratorijskih vrednosti koje sam pratio razlikuje se od onih sa početka.
Ne uzimam terapiju za ovu temu. Više se krećem, treniram kada mogu, a ishrana mi je mnogo manje restriktivna nego u periodu kada sam pokušavao da kontrolišem skoro svaki ugljeni hidrat.
Imam bolju kondiciju, manje se zadišem, ređe se prejedam i mnogo manje razmišljam o hrani kao o stalnom problemu.
Najtačnije bih to opisao ovako:
„Ne kažem da sam izlečen. Kažem da su mi nalazi i težina mnogo bolji nego na početku i da danas živim normalnije.“
Zašto ne kažem da sam „izlečen“
Za ove četiri i po godine imao sam i bolje i lošije periode.
Kilaža nije išla samo naniže, a ni laboratorijske vrednosti nisu se na svakoj sledećoj kontroli pomerale u istom smeru. I danas održavam navike koje sam vremenom izgradio i povremeno kontrolišem stanje.
Zato mi reč „izlečen“ zvuči mnogo konačnije nego što moje iskustvo dozvoljava.
Ne znam kako će moji nalazi izgledati za nekoliko godina niti šta bi se dogodilo ako bi mi se ponovo značajno promenili telesna masa, kretanje, ishrana ili svakodnevna rutina. To ne znači da očekujem da će se problem sigurno vratiti. Znači samo da iz današnjeg trenutka ne mogu da napravim tvrdnju o celoj budućnosti.
Šta iz svoje priče ne mogu da dokažem
Iz svog iskustva ne mogu da napravim recept za drugu osobu. Mogu da ispričam šta se dogodilo meni i kako su se moji nalazi menjali, ali ne mogu da tvrdim da bi neko drugi istim putem dobio isti rezultat.
Kako danas izgleda moj život
Danas uglavnom imam oko tri obroka dnevno, pokušavam da budem na približno 7.000–9.000 koraka većinu dana i odem u teretanu otprilike dva puta nedeljno kada mogu.
Nemam spisak namirnica koje su zauvek zabranjene. Nekad pojedem picu, kolač ili nešto iz pekare i više ne pokušavam ekstremno da izbacim ugljene hidrate.
Trenutno ne uzimam terapiju za ovu temu i nastavljam povremene kontrole.
Nije ni danas sve savršeno. Kada sam pod stresom, večernje jedenje i dalje ume da bude problem. Posle veoma velikog obroka i dalje mogu da budem pospan, a ne uspevam ni svake nedelje da treniram onoliko koliko sam planirao.
Razlika je u tome što danas više ne pokušavam da svoj život pretvorim u dokaz da je sve rešeno.
Moje iskustvo sa insulinskom rezistencijom: šta bih voleo da sam znao prvog dana
Kada danas pomislim na početak 2022, najveća razlika nije samo u kilogramima, nalazima ili terapiji.
Najviše se promenio način na koji gledam na ceo problem.
Ne bih pokušavao da promenim ceo život za deset dana
Na početku sam bio uplašen i želeo sam što pre da popravim sve što mi je na nalazu izgledalo loše.
Zato sam vrlo brzo napravio previše pravila. Pokušavao sam da kontrolišem hranu, obroke, kretanje i svaki mogući detalj, kao da nekoliko savršenih dana može odmah da popravi sve čega sam se tada uplašio.
Danas bih sebi tada rekao mnogo jednostavnije:
„Nemoj da pokušavaš da rešiš narednih deset godina do sledećeg ponedeljka.“
Meni se pokazalo da mogu mnogo duže da održavam nekoliko realnih promena nego deset pravila kojih se pridržavam kratko, pa ih sve napustim.
Šta bih rekao nekome ko upravo gleda prvi nalaz
Znam kako izgleda kada vidiš nekoliko brojeva koje ne razumeš i odmah kreneš da tražiš najgore moguće objašnjenje.
Zato bih danas rekao:
„Prvo saznaj šta ti nalaz stvarno govori. Nemoj iste večeri da izbaciš pola frižidera.“
Ja bih prvo pokušao da razumem šta konkretni nalazi znače, šta lekar zaista preporučuje, šta treba pratiti i koliko sam straha sam dodao onome što piše na papiru.
Ne bih od svog iskustva pravio recept za nekog drugog.
„Ne bih mu rekao: ‘Uradi isto što sam ja i biće ti isto.’“
Mogu da ispričam šta se dogodilo meni. Ne mogu da obećam da će druga osoba sa istim promenama imati isti tok.
Koliko su mi značili ljudi oko mene
Mnogo mi je značilo i kako su se ljudi oko mene ponašali prema celoj priči.
„Najviše mi je pomagalo kad niko nije pravio dramu od toga šta jedem.“
Nije mi prijala ni jedna ni druga krajnost.
„Ma uzmi.“
Ili:
„Ti to ne smeš.“
Mnogo mi je više odgovaralo kada hrana nije postajala glavna tema svakog obroka i kada nisam imao osećaj da neko prati svaki moj zalogaj.
Lakše mi je bilo kada sam mogao da jedem normalno sa drugima i sam pronađem način koji mogu da uklopim u svoj život.
Šta danas nosim iz ove priče
Na početku sam želeo jasnu granicu između dobrog i lošeg nalaza, dobre i loše hrane, uspeha i neuspeha.
Posle više od četiri godine više ne gledam tako ni na brojeve ni na svakodnevni život.
Bilo je perioda kada mi je išlo bolje i perioda kada sam se vraćao unazad. Bilo je pravila koja nisam mogao da održim, promena koje su ostale i mnogo pokušaja da stvari napravim jednostavnijim nego što jesu.
Danas živim normalnije nego na početku, manje se bavim svakim pojedinačnim obrokom i ne pokušavam da od jednog nalaza napravim konačan odgovor. Ne kažem da sam „izlečen“, ali više ni ne živim kao da svaki pogrešan izbor znači da sam sve pokvario.
Ako bih celu svoju priču morao da svedem na jednu rečenicu, bila bi ova:
„Ugojio sam se, nalazi nisu bili dobri, uplašio sam se više nego što je trebalo, napravio sto pravila, pola njih prekršio, pa tek onda shvatio da moram da napravim život koji mogu stvarno da živim.“
O autoru
Nikola Jovanović je autor ovog teksta i opisuje sopstveno iskustvo sa insulinskom rezistencijom i nalazima od 2022. do 2026. godine. Nije zdravstveni radnik; medicinski kontekst u tekstu zasnovan je na izvorima navedenim na ovoj stranici.
Izvori
[1] National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases (NIDDK). Insulin Resistance & Prediabetes [Internet]. Bethesda (MD): National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; 2025 Mar.
NIDDK – Insulin Resistance & Prediabetes
[2] Solis-Herrera C, Triplitt C, Cersosimo E, DeFronzo RA. Pathogenesis of Type 2 Diabetes Mellitus. In: Endotext [Internet]. Updated 2025 Dec 22.
Endotext – Pathogenesis of Type 2 Diabetes Mellitus
[3] American Diabetes Association Professional Practice Committee for Diabetes. 2. Diagnosis and classification of diabetes: Standards of Care in Diabetes—2026. Diabetes Care. 2026;49(Suppl 1):S27–S49. doi:10.2337/dc26-S002.
ADA – Diagnosis and Classification of Diabetes 2026
[4] Matthews DR, Hosker JP, Rudenski AS, Naylor BA, Treacher DF, Turner RC. Homeostasis model assessment: insulin resistance and beta-cell function from fasting plasma glucose and insulin concentrations in man. Diabetologia. 1985;28(7):412–419. doi:10.1007/BF00280883.
PubMed – Matthews et al. 1985 HOMA paper
[5] Tahapary DL, Pratisthita LB, Fitri NA, Marcella C, Wafa S, Kurniawan F, et al. Challenges in the diagnosis of insulin resistance: Focusing on the role of HOMA-IR and Tryglyceride/glucose index. Diabetes Metab Syndr. 2022;16(8):102581. doi:10.1016/j.dsx.2022.102581.
PubMed – Tahapary et al. 2022
[6] Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS). Meglucon XR, tablete sa produženim oslobađanjem (metformin): Sažetak karakteristika leka.
ALIMS – Meglucon XR, Sažetak karakteristika leka PDF
[7] American Diabetes Association Professional Practice Committee for Diabetes. 3. Prevention or delay of diabetes and associated comorbidities: Standards of Care in Diabetes—2026. Diabetes Care. 2026;49(Suppl 1):S50–S60. doi:10.2337/dc26-S003.
ADA – Prevention or Delay of Diabetes 2026
Kontakt
Za pitanja u vezi sa sadržajem sajta: info@insulinska-rezistencija.rs
Privatnost
Ovaj sajt koristi samo tehničke kolačiće neophodne za funkcionisanje sajta. Ako budu uvedeni analitika, kontakt forme ili druge usluge koje obrađuju podatke korisnika, ova sekcija će biti ažurirana.